Родољуб и Наташа Оресчанин

Ја сам Национални директор Министарства повезивања партнера у Србији, а моја улога је да координишем црквене плантаже међу ромском популацијом. Пружам радионице, на којима расправљамо о теми постављања нових цркава у неразјашњеним подручјима ромске популације. Надам се три лидера који су свако одговорни за различите регионе у Србији. Ми покривамо северну, централну и јужну Србију и редовно их посећујем и радим не само са њима, већ и са лидерима који су под њима и припремају их да самостално започну своје цркве. У обезбеђивању финансија за њих имамо пројекат под називом “Научи човјека рибу” гдје помажемо својим члановима цркве да започну свој бизнис. До сада смо омогућили новим члановима домаће цркве да започну послове са пластеницима, малом кољом коза и пословима препродаја.

Мој ход са Христом почео је 1994. године. Имао сам 18 година када сам донио одлуку да пратим Исуса. Мада сам одрастао у комунистичкој земљи, моја бака ми је рекла како да се молим у мом детињству. Био сам у тинејџерским годинама и тразио смисао и сврху у свом зивоту, с времена на време сам покусао да посетим православну цркву, али с обзиром да њихове црквене слузбе нису на српском језику, али на старом словацком језику нисам разумео много. Моји први кораци у дубљим схватањима о Богу и Библији догодили су се када сам ходао поред реке Дунав и нашао сам књигу из Билла Грахама, Мир са Богом. Тада сам имао 16 година и имао сам право гладовање за познавање Бога. Био сам очајан да нађем групу људи који су веровали у Бога на исти начин као што сам нашао у Грахамовој књизи и читао сам ову књигу као Библију, пошто нисам имао Библију. Две године касније, Бог је одговорио на моје молитве, јер сам упознао старог пријатеља којег нисам видео дуго. Било је у три сата када сам схватио да вјерује у Бога и иде у евангеличку цркву и нисам га пустио до 3 сата. Водио ме је да одлучим да пратим Исуса и схватио сам да сам у том тренутку поново рођен. Нашао сам младу групу људи у протестантској цркви за коју нисам знао да постоји у мом граду. Био сам део групе ИФС студената на универзитету где сам студирао. Мој живот је коначно био испуњен миром и радошћу и постао сам посвећен Исусов ученик. 1998. године сам постао млади пастор евангеличке цркве у Новом Саду. Тада сам упознао оснивача Линкинг Партнерса и довела до моје улоге у раду као национални директор.

Маријан и Славица Станковић

marjan

Ја се зовем Маријан Станковић. Рођен сам у Прокупљу. По милости Божје 2005, након што сам завршио прву годину библијске школе, постао сам пастор ромске цркве у Прокупљу. 2007. године завршавам другу годину библијске школе. Затим, у нашем животу Бог шаље дио тима Линкинг Партнерс у наше животе. Захваљујући нашем заједничком раду сада смо основали 10 ромских кућних цркава и једну кућну групу у градовима и селима на истоку Србије на подручју Прокупља.

Са нашим пројектом Дисциплес Макинг Дисциплес, успјели смо скоро у свакој новој групи кућа поставити лидере. Ово су особе које посвећују, раде и чије срце испуњава љубав према Исусу. Захвалан сам Богу, да смо кроз нашу сарадњу за небеско царство у овом делу Србије имали прилику да се на много начина осјећам Богом доброте и руководства.

Захваљујући свим црквама, појединцима и организацијама које се финансијски, несебично жртвују тако да Божји рад расте и напредује на југу Србије.

Пре него што сам поново рођен, мој живот је био потпуно празан, без намере, циља или наде. Одрастао сам у једној стварно сиромашној породици гдје није било разлога за срећу. Иако су моја породица културолошки хришћани, у нашој кући никада није било речи о Богу. Можда није било времена, јер су нас невоље тукли увек. Моји касни тинејџери су почели да се отежавају. Тачка и сврха мог живота нашао сам тамо, гдје сви људи са животним проблемима иду, са свим својим стресом и тежином. Алкохол је био циљ мог живота неколико година. Крадио ми је делове сваког дана. Када сам имао 17 година. Већ сам био искусан алкохоличар. У почетку је било забавно за мене. Осећао сам се лепо. Пио сам да се мало забавим, али .. То ме је довело до већих проблема. Проблеми са породицом, родитељима, проблемима са законом, проблемима, невољи … Све горе и горе, а алкохол ми је једина нада и комфор. Када сам почео да се повредим, схватио сам да сам у великој невољи. Нисам имао никакву подршку. Није било решења, и много пута, док сам био пијан, помињао сам Бога.

Године 1999. Бог је послао особу у свој живот, и због тога особа мог живота добила ново значење. Упознао сам прелепу девојку по имену Славица. Била је посвећена и Бог који се плашио. Она ме довела у бунар слободи и среће. Упутила ме је у истини која ме је ослободила. Свједочила ми је о живом и истинитом Богу. Године 2000. дао сам своје срце Господину и прихватио га као свог спаситеља.

2002. године сам оженио Славицу и од тада ми је живот добио нову димензију. Мој живот је обновљен, испуњен миром који сам одувек желео. Бог ми је дао ново срце. Постао сам боља особа. Сва празнина је сада испуњена љубави, надом и срећом. Сада ми и мој дом верно служимо Господу.

Као што сам поменуо, 2005. године сам постао пастор ромске цркве, а сада у сарадњи са Линкинг партнерима надгледамо и бринемо о око 10 кућа цркве.

Све су донације, хуманитарне акције, различити пројекти за Роме, бесплатни курс енглеског језика за младе лидере, обезбедили Линкинг Партнерс. Захваљујући Господској милости и нашим пријатељима из Америке, отворио нам је много врата за проповедање Јеванђеља.

Посебно смо срећни што поред засадјења цркава видимо како напредују службе са младима и децом. Част је рад са младима. Част је бити део њиховог живота, у којем можемо да улажемо и видимо како их Бог мијења и припрема за мисију.

Неки од њих су у нашем пројекту Ученици који учине ученике. Имају нове електронске таблете од Линкинг Партнерса и које користе за проучавање Библије и за рад мисије.

Молите за нас, нашу сарадњу, да наше услуге расте ширењем речи и изградњом Господње царства у нашој земљи.

Драган и Данијела Станојловић

dragan&daniela

Ми смо Драган и Данијела Станојловић. Радимо са Линкинг партнерима, постављајући цркве на простору у Београду и околини.

Када смо прихватили Исуса Христа као нашег спаситеља и Господа, желели смо да сазнамо више од Божје речи. Молили смо се да одемо у школу Библије. 2000. и 2001. године били смо у библијској школи. Бог је разговарао с нама кроз Његову ријеч и охрабрио нас да дијелимо Јеванђеље с онима који још увијек нису чули о васкрснутом Спаситељу. Од тада смо почели евангелисати наше родитеље, браћу и сестре, рођаке и пријатеље у Београду и околини. Организовали смо божићну евангелизацију, прво је био у Београду у дворишту једне породице. Чишцали смо и припремали се заједно, кували чај за све и говорили смо о Исусу Христу ио важности Његовог рођења.

Ова врста евангелизације порасла је у кућну цркву која броји 22 особе. Неки од њих су окренули свој живот Христу, били су крштени и још увијек вјерно служили Господу. Од самог почетка наша сврха је била стварање нових лидера који ће желети да служе Богу свом срцу.

Господ нас је користио и међу муслиманима. Сада у Младеновцу посјетимо породице које су муслиманске породице. Цело насеље Роми зна за нас и поштују нас. Њихова деца иду са нама у летње кампове, што је сјајна ствар, то значи да нам верују.

Током ових година смо верно служили Богу у добрим временима и лошим временима, евангелизирали, водили кућне групе, имали децу, тинејџере и кампове за младе, а образовали и друге наставнике. Већ двије године сам у цркви проповедник. И проповедам иу другим црквама, трудимо се да постанемо мостови који повезују и служе за изградњу браће и сестара у вери. Љето радимо у летњим камповима за дјецу са сметњама у развоју, као и друге кампове за дјецу и тинејџере.

Наша визија је да је наша земља у целини евангелизована. За то морамо подићи нове лидере који ће служити Богу у својим заједницама. Наша сврха је такође да ће ромска популација бити духовно пробудјена, емоционално и са својим телом. Желимо да нове генерације заврше школу, имају послове и могу бити нормални грађани, да буду благослов за своју земљу и да их Бог промјењује, тако да када други виде промјену у њиховим животима, вјерују у нашег великог Бога.

Као први хришћани у нашим породицама, није им било лако донијети вјеру, како би наше старешине научили оно што је против наше културе. Било је одбијања, увреда, суза и боли, али и данас послије петнаест година кажемо да је вриједно свега тога. Оно што нас подстиче су стихови из Псалама 126: 5-6 који нам помажу да служимо нашем Великом Господу … и чак и ако не видимо резултате овдје на Земљи, видећемо их у небесима.

“Они који посеју са сузама ће пожурити песмама радости. Они који излазе на плакање, носећи семе да посеју, вратиће се песмама радости и носити снопове с њима. “

Александар и Данијела Суботин

sasa

Зовем се Александар Суботин, имам 30 година, ожењен сам и двоје дјеце. Ја сам пастор у Евангеличкој цркви у Куцури, а имамо 11 домаћих цркава. Наш рад је заснован на ромској популацији. Ја сам део Линкинг Партнерс од 2014. године, а ја покривам подручје Сјеверне Србије.
Први пут кад сам чуо реч Божју, имала сам шест година. Јеванђеље је прво дошло до мојих рођака, па до мог деде. Деда ме редовно редовно водио у цркву сваке недеље од моје 14 година, када сам крштен и почео да радим у цркви, те дане као домар, дечији радник, а потом и старије од цркве. Од 2000. ја сам био помоћник пастора и од 2003, радио сам у цркви у Куцури. 2004. године напустио сам ту цркву и започео рад мисије са ромским (циганским) људима. Године 2007, Бог ми је дао визију из Матеја 25: 25-40. Од тог времена до данас, служим ми у пружању ове срећне вести нашим Ромима.