Često razmišljam o vremenu Novozavetne crkve i pokušavam da zamislim kako je tada izgledao život. Nakon što sam protekla dva dana provela u Pirotu, više ne moram da zamišljam. Ovi ljudi žive u Novozavetnoj crkvi, kao niko koga sam do sada upoznala.

U ponedeljak uveče smo bili u Romskoj crkvi gde se desila ceremonija rukopolaganja Sikija, koji je tom prilikom postao prvi đakon u Pirotu. Marijan već duže vreme radi sa nekolicinom muškaraca u Pirotu, i od njih stvara vođe koji će moći da vode zajednicu. Siki je jedan od tih muškaraca i mogu vam reći iz ličnog iskustva da Gospod podiže odličnog vođu. Prostorija gde se dogodilo rukopologanje je bila puna ljudi, od kojih su mnogi morali da stoje. Nisu marili za hladnoću, niti im je bilo teško da stoje. Došli su da slave Gospoda i da podrže čoveka kojeg je On izabrao za vođu. Opet nisam razumela reči pesama, niti molitvi, ali sam mogla da osetim Božije prisustvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *