Ово је била моја прва посјета мисији која није била структуирана на хуманитарној помоћи или напорима за помоћ у случају катастрофе. То је било да се разговара са пастирима / црквеним лидерима и види како напредују напори за биљке цркава и кућних група, да их подстичу као лидери и да пруже конструктивну критику све у настојању да расту евангеличке цркве у Србији. Прије одласка у Србију било ми је тешко размишљати о специфичностима за које се молити за вријеме путовања. Зато сам тражио од Бога да ме једноставно води и пренесе на мудрост и знање које жели да добије од мог времена у Србији. Разумем да то може изгледати генерично и нејасно, али имам разлоге. Видите, нисам желео да дођем са било којим унапред замишљеним схватањем да сам знао шта је потребно учинити или рећи, само сам се молио да будем послушан Божјој вољи и да му дозволите да ме користи, међутим, он је сматрао потребним.
Док смо на нашем лету до Цириха, путујући у Србију, у слабо осветљеној кабини читао сам своју библију и Марк 14: 13-15 ми је стајао. Ово је прича о припреми за “последњу вечеру” када ученици питају Исуса где ће имати вечерњу вечеру. Исус рече Петру и Јовану да потраже човека који носи теглу воде, а затим га прати до куће у коју улази и питати власника куће, и он ће вам рећи о горњој соби која је спремна. Писмо заправо каже: “… идите у град, а човјек ће вам МОРАТИ да носите бокље воде; пратите га. “Реч” упознај “говори ми да је човек са водом за бацање намјерно тражио ученике, што значи да је био послушан команди да то учини. Ја сам парафразирао да кажем да је моја жеља и молба за овај пут била носити тег воде. Власник куће је имао “велику улогу” јер је то био његов дом да ће оброк бити одржан. Ученици су имали “велику улогу” јер би припремили простор за оброк и разбили хлеб са Христом. Тако да сам одлучио да ли Бог жели да учествујем у “великој улози”, па тако ће бити, али моје срце ће бити весело само да носи воду.
Поново размишљам о овом путовању и мислим да сам то учинио; да ли сам носио воду и да ли сам добро радио? Један нагласак са овог путовања био је у матичној групи пар који је присуствовао Небојшиној цркви и позвали пријатеља који није био вјерник. Небојша ме је замолио да поделим, па сам прочитао из Јована 3: 4-8 и говорио о духовном поновном рођењу. Те ноћи сам био сведок Небојсовог водитеља тог пријатеља који је пар позвао Христу. Да ли је то било зато што сам имао “велику улогу” апсолутно не. Носила сам воду и била је послушна Богу и дијелила је писмо које је он ставио у моје срце у том тренутку. Ово је само један пример како Бог може користити послушност или спремност да једноставно носи воду. Понекад као хришћани вршимо притисак на себе да радимо ствари, или се фрустрирамо када наши напори не дају велике резултате. Верујем да Бог користи мале ствари, ствари које изгледају безначајне, али те ствари могу на крају имати велики утицај на краљевство.
Што се тиче “великих улога”, попут постављања цркава и подизања будућих црквених лидера у Србији, оне се догађају. Преведени материјали и ресурси које је обезбедио Линкинг Партнерс се користе и користе се продуктивно. Док смо били у посети са неким од наших партнера, неко је споменуо да је раст евангеличке цркве у Србији “процес није догађај”. Потпуно верујем да ће се процес наставити све док будемо верни да носимо воду.